7.
O majko, knežević će proći jutros pokraj naših vrata
- otkud mogu da pazim na posao svoj?
Kaži mi kako d aopletem vitice svoje;
Kaži mi kakve haljine da obučem?
Zašto me gledaš tako čudno, mati?
Znam dobro da neće pogledati ni jednom u moje prozore; znam,
u magnovanju će iščeznuti ispred mojih očiju;
samo će poslednji zvuk svirale uzdišući dopreti do moje svirale.
Ali će mladi knežević proći ispred naših vrata,
i ja hoću da obučem što najlepše imam za taj čas.
O majko, mladi je knežević prošao pored naših vrata,
i jutarnje sunce obasja njegova kola.
Ja odvratih veo sa svoga lica
otkinuh ogrlicu od rubina sa svog vrata i bacih mu je na put.
Zašto me gledaš tako čudno, mati?
Znam dobro d aogrlicu moju nije podigao;
znam d asu je točkovi smrvili i ostavili crveni trag u prašini,
da niko ne zna šta je bio dar i kome je namenjen.
Ali je mladi knežević prošao ispred naših vrata,
i ja sam mu bacila nakit sa nedara svojih na put.
51.
Dovrši svoju poslednju pesmu,
pa da se raziđemo.
Zaboravi ovu noć,
kada mine.
Koga se trudim da zagrlim?
Snovi se ne daju uhvatiti.
Moje žudne ruke pritiskaju prazninu na srce
i ona mi satire grudi.
Autor: Rabindranat Tagore
