ti bludnico svetska,
punija si greha
nego što si peska.
Ta to nisu gore,
to planine nisu
što se tamo modre
u golemom nizu;
već masnice to su
tvoga grešnog tela,
bog je tebe šibô
za precrna dela.
Leteći po svetu
u mukama ljutim,
masnice si gnojem
nagnojila žutim;
masnice su mnogo
primamile pseto,
da ti ližu telo,
ranjavo, prokleto.
Oni ližu tvoje
skupoceno blato,
ližući se teše:
to je, vele, zlato.
Ej, nesrećo zemljo,
ti bludnico svetska,
punija si greha,
nego što si peska.
Autor: Laza Kostić
