Gospod ti je dao svetu iskru. Kresni,
I obasjaj tamu gde pesnici žive,
Majušnosti svoje neka budu svesni.
Sruši, ko od šale, njihove oltare
I idole mnoge kojima se dive!
Razbij predrasude i kalupe stare!
O razmahni rukom krepkom, nek se krha
Stara trošna zgrada od dna pa do vrha!
Goni bednu braću ko bura matroze!
Nek zastrepe, bedni! Nek u smrtnom strahu,
Krsteći se, čuju tvoju pesmu plahu
Gde grmi kraj njine slikovane proze!
Autor: Milan Rakić
