Zašto noćas tako šume jablanovi,
Tako strasno, čudno? Zašto tako šume?
Žuti mesec sporo zalazi za hume,
Daleke i crne, kô slutnje; i snovi
U toj mrtvoj noći pali su na vodu,
Kô olovo mirnu i sivu, u mraku.
Jablanovi samo visoko u zraku
Šume, šume čudno, i drhću u svodu.
Sam, kraj mirne vode, u noći, ja stojim
Kô potonji čovek. Zemljom, prema meni,
Leži moja senka. Ja se noćas bojim
Sebe, i ja strepim sâm od svoje seni.
Autor: Jovan Dučić
